Projekat: Zagovaranje uspešne integracije Roma povratnika kroz bolje uslove obrazovanja i zapošljavanja
10Aug2017

Da li prakse stranih kompanija otvaraju nove puteve za efikasnije zapošljavanje Roma povratnika?

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva / SIPRU objavio je prvi u nizu Centrovih blogova. Evo izvoda iz bloga, a ceo tekst pročitajte na sajtu SIPRU.

U novembru prošle godine, Centar za istraživanje javnih politika i Forum Roma Srbije uputili su se u potragu za odgovorima na pitanje ima li novih, još neistraženih mogućnosti za zapošljavanje povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji romskog porekla?
 
Tokom sprovođenja projekta zabeležili smo šesnaest ljudskih priča povratnika i njihovih porodica koje su u Srbiju prispele posle jednogodišnje a često i višedecenijske odsutnosti iz zemlje, razgovarali smo sa predstavnicima institucija i nevladinog sektora na terenu, u Novom Sadu i Subotici, i velikim brojem predstavnika nacionalnih institucija i organizacija uključujući  i mešovite privredne komore i strane investitore koji posluju u Srbiji.

Od naših 16 ispitanika 9 nije išlo u školu, ima nezavršenu osnovnu ili završenu osnovnu školu, dok je jedan ispitanik naveo da ima 10 razreda osnovne škole. Iako po školskoj spremi spadaju u kategoriju teško zapošljivih, neki od njih imaju veštine koje bi im, čini se, mogle otvoriti vrata na nekom regularnom poslu: jedan je cvećar, drugi limar, treći svira, četvrti je radio na prostim građevinskim poslovima, a još dvojica imaju dozvolu za upravljanje bagerom ili poseduju vozačku dozvolu. Šest ispitanika ima srednje stručno obrazovanje (građevinska, mašinska škola, drvoprerađivačka, saobraćajna, ugostiteljska i trgovačka škola) a jedan višu školu (administracija i bankarstvo), od kojih su njih četvorica stekli diplome u zemljama EU. Šest od 10 ispitanika (bilo sa osnovnom ili srednjom školom) je radilo u inostranstvu, bilo u okviru mera socijalnog osnaživanja ili u redovnom radnom odnosu. U Srbiji je samo jedan od svih njih uspeo da zasnuje  radni odnos, još jedan radi kao muzičar, a njih deset prima socijalnu pomoć, dečji dodatak ili ga pomažu roditelji, a ostali rade na crno ili na povremenim neformalnim poslovima.

Šta nam govore ovi rezultati? Da li je ovako niska zapošljivost rezultat nasumičnog uzorka ili nam govori nešto više?

Pročitajte sa kojim preprekama se suočavaju Romi i Romkinje vraćeni po Sporazumu o readmisiji prilikom zapošljavanja i kako bi se mogle efikasnije iskoristiti njihove veštine stečene tokom boravka u EU.