Projekat: Romkinje i Romi u Srbiji: Koliko se osećaju bezbedni?

03Mar2014

kustva koja su stečena tokom sprovođenja edukativne i informativne kampanje o antidiskriminacionim mehanizmima zaštite namenjene pripadnicima romske zajednice i da se ukaže na nedostatke koji postoje u oblasti zaštite od diskriminacije. Kako je jedan od ciljeva projekta bio da se pripadnici romske nacionalne manjine podstaknu da češće podnose pritužbe Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, posebna pažnja posvećena je otkrivanju razloga zbog kojih slučajevi 

diskriminacije često ostaju neprijavljeni. U izveštaju su prikazani problemi koji su prepoznati kao uzroci malog broja podnetih pritužbi od strane lica romske nacionalnosti, uz istovremeno ukazivanje na mere koje bi trebalo preduzeti kako bi se žrtve diskriminacije češće obraćale Povereniku. Izveštaj ukazuje i na napredak ostvaren tokom sprovođenja projekta, na efekte koji se očekuju nakon okončanja projekta i na raspoloživa sredstva koja bi mogla da doprinesu većem poštovanju načela ravnopravnosti. U zaključnim razmatranjima ukazano je na preporuke čije bi sprovođenje dovelo do daljeg jačanja svesti o zabrani diskriminacije, jačanja poverenja u antidiskriminacione mehanizme i, ujedno, dostizanja boljeg i ravnopravnijeg položaja pripadnika romske nacionalne manjine koji predstavljaju jednu od najranjivijih grupa u Srbiji u pogledu izloženosti diskriminaciji.

Zabrana diskriminacije je Ustavom Republike Srbije zajemčeno ljudsko pravo, a članom 76 zabranjuje se diskriminacija nacionalnih manjina. Važnost ovog ljudskog prava dokazuju i brojni međunarodni dokumenti koji garantuju zabranu diskriminacije. Početkom 2010. godine počela je primena Zakona o zabrani diskriminacije kojim su propisani oblici i slučajevi diskriminacije. Zakon prepoznaje nacionalne manjine kao jednu od grupa koja je najpodložnija diskrimi-

naciji, pa kao poseban oblik diskriminacije navodi diskriminaciju nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika. Zakonom je ustanovljena institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao nezavisnog, samostalnog i specijalizovanog organa. Zadaci ovog državnog organa su sprečavanje svih vidova, oblika i slučajeva diskriminacije, zaštita ravnopravnosti fizičkih i pravnih lica u 

svim oblastima društvenih odnosa, nadzor nad primenom propisa o zabrani diskriminacije, kao i unapređivanje, ostvarivanje i zaštita ravnopravnosti.

Poverenik je ovlašćen da: postupa po pritužbama u slučajevima diskriminacije lica ili grupe lica koje povezuje isto lično svojstvo, pokreće parnice za zaštitu od diskriminacije, podnosi prekršajne prijave zbog povrede prava iz antidiskriminacionih propisa, upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije, prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije, kao i da organima javne vlasti i drugim licima preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.Pritužbu zbog diskriminacije može podneti svako fizičko ili pravno lice ili grupa lica koja smatra da je pretrpela diskriminaciju, kao i organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava, i svako drugo lice, u ime i uz saglasnost lica koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju.

U slučaju diskriminacije grupe lica, organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava može podneti pritužbu u svoje ime, bez sa-glasnosti lica za koje se smatra da je pretrpelo diskriminaciju.

Izveštaj povodom završetka zajedničkog projekta „Jednake šanse za bolje mogućnosti - jačanje Roma i Romkinja u borbi protiv diskriminacije" koji je finansirala Ambasada Holandije u Srbiji a realizovao Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u saradnji sa organizacijom Praksis.

Autorke: Milijana Trifković, Jasmina Miković, Ivana Stanković

Izdavač: Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, 2014. godine

Broj strana: 32

Preuzmite dokument ovde.

ravnopravnost.gov.rs