14Mar2014
Građani se sve češće obraćaju Povereniku za zaštitu ravnopravnosti
Među podnetim pritužbama Povereniku za zaštitu ravnopravnosti u 2013. godini je najviše bilo onih u kojima su kao osnov diskriminacije navedeni zdravstveno stanje, nacionalna pripadnost/etničko poreklo, starosno doba, invaliditet, bračni i porodični status i pol. Najveći broj pritužbi odnosio se na diskriminaciju u sferi rada i zapošljavanja, u postupcima pred organima javne vlasti, u obrazovanju i stručnom osposobljavanju, pružanju zdravstvenih i drugih javnih usluga i korišćenju objekata i površina i dr. I dalje je među pritužbama mnogo onih koje se odnose na povrede zakona za koje Poverenik nije nadležan, što pokazuje da mnogi građani još uvek ne razlikuju diskriminaciju od drugih nezakonitih postupanja i nisu u potpunosti upoznati sa ovlašćenjima Poverenika. Ovo je jedan od nalaza u redovnom godišnjem izveštaju Poverenika, za 2013. godinu, podnetom Narodnoj skupštini.
U toku 2013. godine Poverenik je uzeo u rad ukupno 763 predmeta, što je za 161 (26,75%) više u odnosu na 2012. godinu. Tome su doprinele aktivnosti Poverenika na planu informisanja građana o diskriminaciji i načinima zaštite od prava na nediskriminaciju, sve veća vidljivost institucije Poverenika, kao i rast poverenja u rad Poverenika. Postupajući po pritužbama, Poverenik je izdao 108 mišljenja sa preporukom, 32 mišljenja. Pored toga, izdao je 24 preporuka za preduzimanje mera radi unapređenja ravnopravnosti i delotvornije zaštite od diskriminacije. Dao je šest stručnih mišljenja o nacrtima zakona i drugih opštih akata, pokrenuo je tri strateške parnice za zaštitu od diskriminacije, podneo dva zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, dva predloga za ocenu ustavnosti i zakonitosti i izdao je 10 upozorenja javnosti povodom učestalih i teških slučajeva diskriminacije, kaže se u izveštaju.
Poverenik u svom izveštaju navodi 20 mera koje bi trebalo preduzeti radi delotvornog suzbijanja diskriminacije i uspostavljanja pune ravnopravnosti:
1. Okončati rad na Akcionom planu za sprovođenje Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije, uz obezbeđivanje dovoljno finansijskih sredstava za sve planirane mere. Akcionim planom utvrditi mere za uspostavljanje jedinstvenog sistema prikupljanja podataka o pojavi diskriminacije i efektima primene mehanizama zaštite od diskriminacije.
2. Blagovremeno pristupiti pripremi strateških dokumenata čije važenje ističe 2015. godine, kao što su Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje ravnopravnosti polova (2009 - 2015), Nacionalni plan akcije za decu (2004-2015), Nacionalna strategija za unapređivanje položaja Roma, Dekada Roma 2005-2015, Strategija o starenju (2009-2015), Akcioni plan za sprovođenje Strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom (2013-2015) i dr.
3. Intenzivirati rad na sprovođenju mera utvrđenih nacionalnim, pokrajinskim i lokalnim strateškim dokumentima i akcionim planovima, koje treba da omoguće postizanje pune ravnopravnosti depriviranih, ranjivih i marginalizovanih društvenih grupa: Roma, osoba sa invaliditetom, starijih osoba, izbeglih i interno raseljenih osoba, siromašnih i drugih socijalno ugroženih osoba, uključujući i decu i žene koja pripadaju ovim grupama, kako bi se stvorili uslovi da efektivno uživaju sva garantovana prava, bez bilo kog vida direktne ili indirektne diskriminacije. U ove aktivnosti uključiti predstavnike ranjivih društvenih grupa.
4. Nastaviti rad na edukaciji sudija, javnih tužilaca, policijskih službenika i zaposlenih u državnoj upravi iz oblasti antidiskriminacionog prava.
5. Nastaviti rad na integrisanju rodne perspektive u sve odluke i politike na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou; Obezbediti doslednu primenu pravila o rodnoj analizi nacrta zakona i drugih propisa i analizi njihovih efekata na žene i muškarce.
6. Preduzeti sve potrebne mere kako bi sastav državnih organa, organa lokalne samouprave i drugih organa javne vlasti odgovarao nacionalnom sastavu stanovništva na njihovom području, povećanjem broja zaposlenih pripadnika nacionalnih manjina i njihovim školovanjem i osposobljavanjem za obavljanje poslova.
7. Uskladiti pravne propise kojima su uređeni uslovi i postupak registracije netradicionalnih verskih zajednica sa domaćim i međunarodnim standardima o ravnopravnosti crkava i verskih zajednica, kako bi se sprečila posredna diskriminacija ovih verskih zajednica i samih vernika.
8. Bez odlaganja doneti Pravilnik o bližim kriterijumima za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, učenika i trećeg lica u ustanovi obrazovanja i vaspitanja i obezbediti sve uslove za njegovu primenu.
9. Kreirati i realizovati edukativne programe namenjene nastavnicima, vaspitačima i drugim licima zaposlenim u školama kako bi bili obučeni za prepoznavanje i sprečavanje diskriminacije, promovisanje jednakosti među učenicima, aktivno suprotstavljanje svim vrstama diskriminacije i sprovođenje inkluzivnog obrazovanja.
10. Preduzeti mere kako bi se u nastavne programe i nastavne materijale integrisale teme koje razvijaju kulturu mira, tolerancije, razumevanja i uvažavanja različitosti, rodne ravnopravnosti i nediskriminacije. Iz nastavnih materijala ukloniti diskriminatorne sadržaje i sadržaje koji podržavaju stereotipe i predrasude.
11. Obezbediti jednake mogućnosti u pristupu visokom obrazovanju mladima iz podzastupljenih grupa, uključujući u osobe sa invaliditetom, uvođenjem posebnih mera i dopunom standarda za akreditaciju visokoškolskih ustanova u pogledu pristupačnosti prostora, obezbeđivanja asistivnih tehnologija i odgovarajućih servisa za podršku studentima; Inicirati usvajanje internih pravila o načinu postupanja u slučajevima diskriminacije u visokoškolskim ustanovama.
12. Kreirati i realizovati edukativne programe namenjene zdravstvenim i drugim radnicima zaposlenim u zdravstvenim ustanovama, u cilju povećanja nivoa znanja i razumevanja diskriminacije i poštovanja propisa koji je zabranjuju; U slične edukativne programe uključiti savetnike za zaštitu prava pacijenata i članove lokalnih saveta za zdravlje, kao i za zaposlene u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i filijalama fonda.
13. Zakonski urediti oblast javnog informisanja u skladu sa antidiskrimina-cionim propisima i obezbediti odgovarajuću edukaciju novinara u oblasti antidiskriminacionog prava. Obezbediti da nosioci javnog radiodifuznog servisa proizvode i emituju programe koji svojim sadržajima omogućavaju izražavanje kulturnog identiteta nacionalnih manjina i etničkih grupa, uključujući i stvaranje uslova da programe prate i na svom jeziku i pismu. Obezbediti emitovanje programa u formatu prilagođenom osobama sa invaliditetom.
14. Izjednačiti Republiku Srbiju kao poslodavca za direktne i indirektne budžetske korisnike sa ostalim poslodavcima u pogledu načina ispunjavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
15. Ukloniti iz pravnih propisa sve neadekvatne i stigmatizirajuće termine kojima se označavaju osobe sa invaliditetom („slep, gluv“, „nem“, „hendikepirano lice“, „lice sa posebnim potrebama“ i sl.) i zameniti ujednačenim i korektnim terminima. U ovom smislu dopuniti Jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa („Sl. glasnik RS“, br. 21/10).
16. Reformisati propise o lišenju poslovne sposobnosti u skladu sa savremenim socijalnim modelom invalidnosti i međunarodnim standardima u ovoj oblasti, kako bi se obezbedilo da osobe sa invaliditetom, uz odgovarajuću podršku, na ravnopravnoj osnovi uživaju sva garantovana prava.
17. Revidirati Strategiju o razvoju i promociji društveno odgovornog poslovanja (2010-2015) uvođenjem posebnih mera koje doprinose eliminisanju socijalne isključenosti i diskriminacije pripadnika ranjivih grupa. Uvesti posebne mere kojima bi se obezbedilo da poslodavci sprovode princip jednakih mogućnosti i nediskriminacije u radu i zapošljavanju.
18. Usvojiti Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći koji će obezbediti delotvoran pristup pravdi, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, uključujući i pristup pravdi žrtvma diskriminacije.
19. Preduzeti sve potrebne mere u cilju uklanjanja bezbednosnih pretnji i stvaranja uslova za nesmetano održavanje Parade ponosa 2014. godine. Doneti propise kojima se omogućava registracija istopolnih parova i regulišu dejstva, pravne posledice i način prestanka registrovanih partnerstva, u skladu sa preporukama Saveta Evrope.
20. Obezbediti adekvatan poslovni prostor za rad stručne službe Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Ceo izveštaj možete pročitati ovde