Projekat: Unapređivanje prevencije, zaštite i integracije žrtava trgovine ljudima25Apr2014
Izazovi u identifikaciji žrtava trgovine ljudima među migrantskom populacijom
Poslednjih godina primetan je trend povećanja broja migranata koji iz različitih razloga, dobrovoljno ili prisilno migriraju kroz Srbiju. Tokom 2013. godine podneto je 5065 zahteva za azil, dok je samo u prva tri meseca 2014. podneto preko 2000. Projekat "Otvaranje dijaloga u lokalnim zajednicama između migranata i građana o međusobnoj toleranciji i nenasilju" pokrenula su udruženja Atina i Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila, sa ciljem podsticanja dijaloga i tolerancije između lokalnog stanovništva Srbije i azilanata. Povodom projekta organizovana je konferencija za novinare, 25. aprila 2014. godine u Medija centru, a govorili su Mitar Đurašković, koordinator za borbu protiv trgovine ljudima u Republici Srbiji MUP, Đorđe Popović, savetnik u Kancelariji za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije, Ivan Mišković, ispred Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, Marijana Savić, direktorka NVO Atina i Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA.
Mitar Đurašković je istakao da u Srbiji već postoji zajednica protiv trgovine ljudima, da svi akteri dobro sarađuju, a da ja saradnja sa NVO posebno razvijena. Takođe, iako Nacionalna strategija prevencije i suzbijanja trgovine ljudima i zaštite država još uvek nije usvojena, neke njene odredbe već se sprovode u praksi, zahvaljujući upravo dobroj povezanosti svih aktera. Kao posebno ranjive grupe u Strategiji prepoznati su migrant i tražioci azila, kao i deca bez pratnje roditelja i staratelja.
Đorđe Popović naglasio je značaj projekta s obzirom da se bavi problemom koji je vrlo važan, ali za koji takođe ne postoji dovoljno empatije u srpskom društvu.
Ivan Mišković govorio je o unapređenju normativnog okvira koji se bavi sistemom azila, ali je skrenuo pažnju na manjak kapaciteta za smeštaj tražilaca kojih je, iz godine u godinu, sve više. Najveći broj tražilaca azila dolazi iz Sirije, a značajan je broj maloletnika među tražiocima. Mišković je takođe apostrofirao učestale negativne reakcije lokalne sredine na pojavu azilanata, usled kojih neki planovi za otvaranje kolektivnih centara nisu realizovani.
Marijana Savić naglasila je da se poslednjih godina migrant duže zadržavaju na teritoriji Srbije, pa su samim tim više podložni iskorišćavanju od strane lokalnog stanovništva i u većem su riziku da postanu žrtve trgovine ljudima. Među migrantima ima sve više dece bez pratnje, a tokom 2014. već je registrovano 10 devojčica. Savić je ukazala da migrant samim činom traženja azila ne dobijaju sva prava koja sui m neophodna.
Radoš Đurović sugerisao je da ključni problem predstavlja nefunkcionalni sistem azila, a problem ilegalnih migracija posebno je važan u svetlu činjenice da najveći broj migranata nikada ne zatraži azil.