Projekat: Romkinje i Romi u Srbiji: Koliko se osećaju bezbedni?

15Nov2013

U Srbiji postoji politička volja za rešavanje pitanja stanovanja Roma, ali korišćenje pretpristupnih fondova IPA u tu svrhu otežavaju nedovoljno pripremljeni projekti i odsustvo institucionalnog okvira za primenu, rečeno je 13. novembra na konferenciji o stanovanju Roma u Srbiji. Na skupu je najavljeno da se do kraja 2013. godine očekuje usvajanje zakonskog okvira kojim će se urediti pitanje prinudnog preseljenja, kao i da će iz IPA biti izdvojeno još 9 miliona evra za stanogradnju. Pravo na stanovanje nije direktno uređeno Ustavom Srbije već zakonskim odredbama o ljudskim pravima i socijalnoj zaštiti, a kao ljudsko pravo će biti deo poglavlja 23 u pregovorima o članstvu sa EU, rečeno je na konferenciji koju su organizovali Hausing centar i Liga za dekadu Roma.

Predsednik Saveta Vlade Srbije za integraciju Roma Srđan Šain je rekao da Srbiji nedostaju konretni projekti i da ozbiljan problem predstavlja nedostatak ljudi koje se bave dugoročnom pripremom projekata. “Naš prvi zadak jeste da izradimo kvalitetne projekte sa kojima će Srbija moći da poveća apsorpcionu moć ne samo za pitanje stanovanja (Roma) nego i za druga pitanja integracije u drugim oblastima”, rekao je on.

Na skupu koji su organizovali Hausing centar i Liga za dekadu Roma, uz podršku Instituta za otvoreno društvo, Šain je rekao da je praksa pokazala da je bilo puno promašaja i da osim konferencija, seminara i drugih sadržaja nije bilo i “konkretnih stvari”. 

Zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Ognjen Mirić je rekao da je problem to što projekti stanovanja ne sadrže odgovarajuću projektno-tehničku dokumentaciju zbog čega se dešava da ne mogu da, iako odobreni, budu primenjeni.

“Mi se suočavamo sa problemima u impelementaciji već odobrenih projekata”, rekao je on i naveo primer projekta uređenja romskih naselja u Beogradu koji je finansiran sredstvima IPA za 2009. sa 3,6 miliona evra a koji nije sproveden jer je nedostajala tehnička dokumentacija i nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi.

Mirić je rekao da je izrada projekata dugotrajan proces, da se u jednoj godini predlaže projekat, da je potrebno godinu dana da bude odobren a onda još pola godine do godinu dana da krene realizacija “pod pretpostavkom da je sve spremno”.

“A obično nije spremno pa to onda prolongiramo za još šest meseci do godinu dana, dve ili tri godine i onda dođemo u situaciju da projekat propadne”, rekao je Mirić objašnjavajući prilike u vezi sa projektima stanogradnje.

Kao drugi problem, Mirić je izdvojio to što ne postoji jasan institucionalni okvir za sprovođenje projekata stanovanja i dodao da je potrebno utvrditi taj okvir. On je naveo da postoji više modela sprovođenja takvih projekata – preko nevladinih organizacija, agencija za stambena pitanja i međunarodnih organizacija.

Šefica odseka za stanovanje Ministartstva građevinarstva i urbanizma Svetlana Ristić je rekla da se nadležno ministarstvo često zaobilazi prilikom pripreme projekata stanovanja, a da se problem prepušta tom ministarstvu pošto istakne mandat jedinice za sporvođenje projekta.

Svetlana Ristić je rekla da je od 2007. do sada iz budžeta izdvojeno 240.000 evra za pitanja stanovanja Roma i da su doneta četiri plana za regulaciju romskih naselja, dok su tri pripremljena.

Ona je podsetila da je Ministarstvo građevinarstva 2007. dalo prva uputstva za legalizaciju i unapređenje romskih naselja a da je od 2009. počelo i da finansira planove regulacije da bi se obezbedila pravna sigurnost.

Prema njenim rečima, iskustvo je pokazalo da je potrebno, tamo gde je to moguće, zadržati naselja a da je u slučaju preseljenja potrebno pripremiti sredinu za to.

Mirić je rekao da očekuje da do kraja godine bude potpisan finansijski sporazum sa EU o pretpristupnim sredstvima IPA za 2013. godinu kojim je predviđeno 10 miliona za projekte stanovanja.

Od te sume, devet miliona je namenjeno stanogradnji a milion pratećim aktivnostima, rekao je Mirić i dodao da, međutim, ostaje da se utvrdi na kakve konrektne projekte će se pare utrošiti.

On je dodao da se za naredni finansijski ciklus EU od 2014. do 2020. pripremaju stratešaki dokumenti u kojima je stanogradnja prepoznata kao priporitet, a da će se početkom naredne godine razmišljati i o pojedinačnim projektima.

Zamenica menadžera Tima za socijalno uključivnaje i smanjenje siromaštva Mirjana Maksimović je rekla da je pravo na stanovanje, kao ljudsko pravo, deo poglavlja 23 u pregovorima o članstvu sa EU, kao i da je EU 2009. počela da razvija okvir za nacionalne strategije članica i kandidata za članstvo za integraciju Roma.

Na ocenu da ne postoji politička volja za rešavanje stambenog pitanja Roma za razliku od izbeglica i interno raseljenih osoba Mirić i Šain su rekli da politička volja posotji.

Mirić je rekao da to pokazuju izdvojena sredstva i uloženi napori i dodao nije jednostavno rešavat i to pitanje ni u slučaju izbeglica ali da tu ima malo više iskustva. Šain je rekao da problem predstavlja to što nije stvoren mehanizam “po dubini” za rešavanje pitanja stanovanja Roma.

Svetlana Ristić iz Građevinarstva je podsetila da Ustav ne uređuje direktno pravo na stanovanje i dodala da je Srbija kao i druge zemlje u trnaziciji tokom 90-tih godina “prognala” to pitanje iz ustava.

To pitanje je sada uređeno zakonskim odredbama o zaštiti dostojanstva čoveka, ljudskim pravima i socijalnoj zaštiti, kao i međunaordnim obavezama Srbije, dodala je ona.

Izvor: EurActiv.rs