Projekat: Romkinje i Romi u Srbiji: Koliko se osećaju bezbedni?

07Jun2014

Prema zvaničnoj statistici, u Srbiji živi oko 108.000 Roma, međutim, prema podacima Ministarstva za ljudska i manjinska prava nezvanične procene sa terena govore da predstavnika ove nacionalne manjine u Srbiji ima između 400 i 500 hiljada.

Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Petar Antić je povodom 8. aprila, Svetskog dana Roma, ocenio da su Romi najugroženija nacionalna zajednica u Srbiji i da često "zbog raznoraznih raloga" ne žele da se izjasne o svojoj nacionalnosti.

   Antić je u izjavi Tanjugu ukazao da su Romi "socijalno i ekonomski na margini društva Srbije", kao i da u Srbiji ima oko 600 romskih naselja, među kojima su i "neformalna" u kojima žive najsiromašniji predstavnici ove nacionalne manjine.

   Prema istraživanjima od pre tri godine, u Beogradu, od 36.000 Roma 13 odsto njih nije imalo nikakav lični dokument.

   "Veliki broj Roma u Beogradu živi bez prijave prebivališta, a ovaj problem je sličan i u drugim razvijenijim gradovima u Srbiji", kazao je Antić obijasnivši da Romi iz nerazvijenih opština sa juga Srbije dolaze da rade u severne delove zemlje.

   Romi često nisu prijavljeni Nacionalnoj službi za zapošljavanje, zbog nemogućnosti da prijave prebivalište u mestu stanovanja susreću se sa problemima nedostatka zdravstvenih knjižica, a postoje problemi i oko upisa romske dece u škole. 

Antić je podsetio da postoje pripremljeni akcioni planovi i strategija za Rome, koji bi trebalo uskoro da budu usvojeni.

   Ministarstvo za ljudska i manjinska prava planira da, čim dođe do usvajanja strategije, organizuje sastanak sa predstavnicima svih opština u Srbiji i predstavi akcione planove i strategiju, u cilju da se u budžetu za 2010. godinu predvide sredstva i iz lokalnih samouprava za one mere za koje su te samouprave nadležne.

   Kako je najavio državni sekretar, resorno ministarstvo planira da koordiniše i kreira program pomoći Romima koji dolaze i žive u severnim krajevima a moraju da se vrate na jug Srbije.

   Potrebno je da se organizuje saradnja između lokalnih samouprava, ali i da se kreira program za njihovu integraciju jer se ne može neko iseliti iz neformalnog naselja bez prethodnog uvida u stanje i istraživanja i pripremanja ovog programa, kazao je Antić. On je podsetio i da je Sporazumom o readmisiji iz zapadne Evrope u toku godinu dana u Srbiju prisilno vraćeno oko 600 Roma, kao i da ministrastvo nema podatke o Romima koji su se dobrovoljno vratili u Srbiju. Prema Antićevim rečima, prilikom povratka u Srbiju Romi se uglavnom susreću sa problemom upisa dece u školu, zato što nisu poneli dokumenta i svedočanstva ili zato što ona nisu prevedena.

   Veliki problem na koji nailaze Romi jeste i to što njihova deca često ne znaju srpski jezik, ocenio je Antić i dodao da za sada država nije organizovala učenje srpskog jezika ili bilo kakvu pomoć za tu decu.

   On je naveo da manji deo njih ima problem sa stanovanjem, jer mnogi imaju svoje kuće u Srbiji. Iz Srbije su otišli za vreme rata, tokom devedesetih, ali neko od familije je ostao u Srbiji, a mnogi su zidali kuće za vreme svog boravka u inostranstvu, kazao je Antić. Prema podacima ministarstva oni su uglavnom nezaposleni, ali i među njima postoje različite kategorije ugroženih i nisu svi beskućnici. Srbija se Sporazumom o readmisiji obavezala da prihvati Rome iz zemalja zapadne Evrope, ali nije uspela da reši probleme tih ljudi, ocenio je za Tanjug Ivan Vasić iz Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine.

   Prema njegovim rečima, Romi se prilikom dolaska u Srbiju suočavaju sa problemima privremenog ili trajnog smeštaja, ali i sa drugim egzistencijalnim problemima, kao što je problem ličnih dokumenata, socijalne i zdravstvene zaštite, obrazovanja.

   Vasić je ocenio da prema njihovim procenama u Srbiji živi od 600 do 800 hiljada Roma, kao i da samo u Beogradu postoje 153 nehigijenska naselja u kojima žive. On je naveo da se Romi često ne izjašnjavaju tako zbog različitih problema na koje nailaze jer su "od rođenja obeleženi i oni koji se drugačije izjašnjavaju lakše se probijaju u životu".

   Prema popisu Republičkog zavoda za statistiku iz 2002. godine u Srbiji živi 108.193 građanina koji su se deklarisali kao Romi, a od tog broja u centralnoj Srbiji 79.136 a u Vojvodini 29.057.

   Svetski dan Roma ustanovljen je 1971. godine, na 1. svetskom kongresu Roma u Londonu, kada je usvojeno ime naroda, a nešto kasnije i romska himna i zastava, kao i jezička ravnopravnost svih romskih dijalekata.

Tanjug