Projekat: Romkinje i Romi u Srbiji: Koliko se osećaju bezbedni?22Nov2013
Inkluzivno obrazovanje nema alternativu
Oko 4-5 % dece u Srbiji (oko 3000 u svakoj generaciji) nije obuhvaćeno obrazovanjem. Obuhvat na srednjoškolskim obrazovanjem na nacionalnom nivou je 85%, ali je u osetljivim grupama taj procenat mnogo manji, izjavila je predstavnica UNICEF-a Tanja Ranković na trećem velikom sastanku Mreže podrške inkluzivnom obrazovanju, koji je 21. i 22. novembra održan u Beogradu. Ovaj skup okupio je više od 100 učitelja, nastavnika i predstavnika organizacija i institucija koje su angažovane u ovoj oblasti. Dvodnevno okupljanje čiji je cilj razmena iskustava i osnaživanje članova Mreže za pružanje podrške učenicima, roditeljima i obrazovnim ustanovama podržali su KulturKontakt organizacija za obrazovanje iz Austrije i UNICEF.
Ranković je izrazila zadovoljstvo što se Mreža širi i ocenila da je Srbija preduzela niz koraka u cilju dostupnosti i pravednosti sistema obrazovanja.
„Inkluzija treba da bude stalan proces, sastavni deo svih aktivnosti, jer mi jesmo inkluzivno društvo“, rekao je na samom početku sastanka Muhedin Fijuljanin,državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. U oblasti inkluzivnog obrazovanja unapređeni su svi potrebni zakonski okviri kako bi se deci sa smetnjama u razvoju omogućilo da budu ravnopravni članovi zajednice, rekao je Fuljanin. “Mi smo kao sistem dužni da obezbedimo pravo na obrazovanje za sve, da uvažimo mogućnosti i potencijale svakog deteta. Rad na inkluziji zahteva dosta napora i zaposlenih u obrazovanju i onih koji treba da podrže naše reformske težnje”, poručio je Fuljanin.
Kristin Okrešek (Cristine Okresek), predstavnica austrijske organizacije KulturKontakt koja od 2011. godine podržava Mrežu , istakla je važnost razmene stručnjaka na nacionalnom i regionalnom nivou. “Sve što čujemo moramo poneti u našu svakodnevicu koja nije laka. Ali, ja sam ovde osetila entuzijazam, prodornost i veliku snagu koja treba sve da nas zarazi”, poručila je Okrešek.
“Podaci pokazuju da je neophodno razvijati kapacitete škola i kompetencije nastavnika. Proces inkluzije poboljšava i kvalitet obrazovanja u celini. Ono treba da uključi i vanškolske segmente u kojima su roditelji i lokalna zajednica dragoceni saradnici”, rekla je Ranković. Adekvatna podrška zahteva i adekvatna sredstva koja moraju biti obezbeđena, jer inkluzija nije teorijski koncept ni reformski pravac, već društvena vrednost koja nas opredeljuje.
Da je inkluzivno obrazovanje trajno opredeljenje Srbije potvrdila je i Jelena Marković iz Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije. „Bez ovakih entuzijasta kao što ste vi ne bismo imali ni potencijal ni resurse za promenu stavova u javnosti i kod zaposlenih da inkluzija nema alternativu”, rekla je Jelena Marković, i istakla da često čuje da je inkluzivno obrazovanje teško u praksi i da postoji potreba za opremom, resursima, edukacijama i široj podršci nastavnicima koji se svakodnevno bore sa problemima u praksi.
Tokom dvodnevnog sastanka, o inkluzivnom obrazovanju u srednjim stručnim školama u zemljama Evropske unije govorili su stručnjaci iz Štajerske (Austrija) i Baskije (Španija), a u okviru četiri okrugla stola predstavljena je dobra praksa inkluzivnog obrazovanja naših srednjih škola.
Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uspostavilo je Mrežu podrške inkluzivnom obrazovanju septembra 2010. godine. Mreža je nastala na osnovu potreba obrazovno-vaspitnih ustanova za pružanjem podrške u razvijanju prakse dostupnog, kvalitetnog i pravednog obrazovanja za svako dete, sa posebnom pažnjom i brigom za decu iz osetljivih društvenih grupa.
izvor: UNICEF Srbija