13Oct2014
Romi slabijeg zdravlja od ostalih građana EU
Izloženost Roma diskriminaciji, nasilju i socijalnoj isključenosti loše deluje i na njihovo zdravlje. Romi su, pokazalo je novo istraživanje, izloženiji riziku da obole, žive nezdravim načinom života, imaju slabiji pristup lečenju, češće od drugih delova populacije umiru od infekcija i hroničnih bolesti i kraći im je očekivani žvotni vek. Takođe 15% romske dece mlađe od 14 godina nije vakcinisano prema 4% dece iz neromskih porodica. Zvanično se procenjuje da u Evropskoj uniji živi oko 11 miliona Roma.
U Izveštaju o zdravlju Roma, koji je poručila Evropska komisija, međunarodne agencije i vlade pozivaju se da preduzmu mere kako bi zaštitile zdravlje Roma.
Istraživanje je obuhvatilo 28 članica Evropske unije, kao i Norvešku, Lihtenštajn i Švajcarsku, pri čemu je fokusirano na zemlje sa velikim brojem Roma, poput Bugarske, Hrvatske, Češke, Francuske, Grčke, Mađarske, Italije, Rumunije, Slovačke, Španije i Velike Britanije.
Evropska komisija ističe da romske zajednice u Evropi pate zbog diskriminacije i suočavaju se sa preprekama na putu do kvalitetnog stanovanja, lečenja i obrazovanja.
Trećina Roma starosti 35-54 godine obuhvaćenih istraživanjem rekla je da ima zdravstvene probleme koji im ograničavaju svakodnevne aktivnosti. Oko 20% Roma nema zdravstveno osiguranje a 66% ne može sebi da priušti prepisane lekove dok je taj udeo među većinskom populacijom ispod 30%.
Izveštaj je potvrdio i da je očekivani životni vek Roma kraći u poređenju sa ostalom populacijom i to za pet do čak 20 godina.
Procene u Austriji ukazuju na 14% veću stopu smrtnosti Roma nego drugih građana te zemlje. Takođe se u Bugarskoj, Slovačkoj, Mađarskoj i Češkoj među Romima beleže više stope smrtnosti odojčadi.
Iako članice EU ne prate sistematski i sveobuhvatno zdravstveni status Roma, podaci pokazuju da su Romi u Bugarskoj "posebno osetljivi" na izbijanje boginja, hepatitisa A, B i C. Visoke stope inficiranih virusom HIV beleže se pak među socijalno isključenim Romima - zatvorenicima, prostitutkama, narkomanima.
Prema podacima iz 2009, od 24.047 obolelih od malih boginja u Bugarskoj, 89,3% su bili Romi a od ukupno 24 umrlih, 22 su bili Romi.
Istraživanje je ukazalo i na razlike od zemlje do zemlje EU kada je reč o vakcinaciji Roma. Tako u Hrvatskoj, Mađarskoj i Češkoj vakcine primi gotovo pođednak procenat Roma i ostalih članova populacije dok su u Bugarskoj, Francuskoj, Grčkoj, Nemačkoj, Italji ... razlike velike. Međutim, to su i zemlje koje imaju najviše migranata Roma.
Navodi se da se u Slovačkoj vakciniše nešto više od polovine romske populacije prema 99% većinske populacije a razlika se objašnjava težim pristupom Roma zdravstvenim uslugama.
U Rumuniji, prema podacima iz 2009, 45,7% romske dece nije primilo sve obavezne i besplatne vakcine dok u Bugarskoj 15% romske dece nije završilo obaveznu imunizaciju.
Podaci iz Francuske ukazuju pak na vezu između niske stope vakcinacije Roma i pojave bolesti koje imaju šire posledice. Tako su uz slabu pokrivenost Roma imunizacijom, za širenje tuberkuloze među Romima u Francuskoj krivac i teški uslovi života, kao i loš pristup sistemu zdravstvene zaštite.
Statistike ukazuju i na visoku stopu oboljevanja Roma od bolesti povezanih sa nezdravim načinom ishrane i stresom.
"Romska zajednica u Evropi goreg je zdravlja od ostalog dela populacije", zaključila je Komisija u izveštaju i istakla da "dok postoji dovoljno podataka o socijalnoj i ekonomskoj isključenosti Roma, nema dovoljno podataka o zdravstvenom statusu Roma i to onemogućava potpuno razumevanje stanja".
U izveštaju su date i preporuke za poboljšanje zdravstvenog stanja Roma, od unapređenja uslova života kroz bolje obrazovanje i veće zapošljavanje, preko podsticanja zdravog načina života, prevencije bolesti, unapređenja dostupnosti kvalitetnom zdravstvu, unapređenja znanja, do većeg investiranja u zdravstveni status Roma.