20Oct2014

Terez Marfi (Therese Murphy), šefica Operativnog sektora u Evropskom institutu za rodnu ravnopravnost (EIGE)

Srbija će se, kao prva zemlja van EU, priključiti evropskom indeksu rodne ravnopravnosti što će joj omogućiti da uporedi stanje sa EU i njenim članicama. Osnivački propisi EIGE, agencije EU koja je počela da radi 2010. godine, predviđaju saradnju sa zemljama u procesu pristupanja EU, što podrazumeva tehničku pomoć u usklađivanju sa pravnom tekovinom EU. Cilj EIGE je da postane "centar znanja" o rodnoj ravnopravnosti u kome će se nalaziti podaci, informacije i dostignuća u toj oblasti u u EU, a u planu je da se baza podataka na internetu otvori sledeće godine. EU je tek na pola puta do ostvarivanja rodne ravnopravnosti pre svega kada je reč o učešću žena u odlučivanju, a fokus se sada premešta sa pravnog okvira za ljudska prava na integrisanje rodne perspektive u sve oblasti i traganje za pozitivnim akcijama i merama.

Evropski institut za rodnu ravnopravnost (EIGE) je relativno nova agencija EU. Koja je njegova misija?

Prva godina rada Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost je bila 2010. tako da ima manje od četiri godine kako radimo ali smo već postigli mnogo toga. Vizija EIGE je rodna ravnopravnost za sve Evropljane i šire, što podrazumeva i saradnju sa zemljama u procesu pridruživanja EU. Naša misija jeste da postanemo centar znanja o rodnoj ravnopravnosti i zbog toga prikupljamo informacije i dostignuća iz oblasti rodne ravnopravnosti iz svih članica EU.

EIGA će postati "skladište" tog znanja sa ciljem njegovog širenja i povećanja svesti o rodnoj ravnopravnosti.

Šta podrazumevate pod centrom znanja? Da li ćete pripremiti smernice zemljama članicama?

Mandat je vrlo širok. Organizovaćemo od 1995. dostupne podatke, publikacije i literaturu o rodnoj ravnopravnosti iz zemalja članica u svim oblastima obuhvaćenim Pekinškom platformom za delovanje koja je doneta te godine. To ćemo staviti na internet i učiniti dostupnim svim građanima. Imaćemo i biblioteku u sedištu u Litvaniji - što nije svima dostupno ali se često organizuju studijske posete.

Prikupljamo informacije od vlasti o praksama, politikama, razvoju zakonodavstva, analize, kao i dobre prakse u vezi sa različitim pitanjima u članicama EU.

Naša misija jeste da to bude dostupno sivm građanima, ne samo stručnoj javnosti, istraživačima i ljudima koji rade u ministarstvima. Važno je da ljudi koji žele da bolje razumeju rodnu ravnopravnost imaju što lakši pristup informacijama o tome.

EIGE pravi bazu svih raspoloživih podataka u EU u vezi sa rodnom ravnopravnosti koja će biti dostupna preko interneta.

Kada će ta baza podataka biti otvorena?

Sada smo u fazi uspostavljanja baze i trenutno razmatramo kako će joj ljudi pristupati. Biće zvanično otovrena na ceremoniji u septembru 2015. ali će biti dostupna i pre toga.

Kako će EIGE sarađivati sa zemljma u procesu pridruživanja EU?

Osnivački propisi EIGE predviđaju saradnju sa zemalja u procesu pridruživanja, odnosno pružanje podrške u usklađivanju sa pravnom tekovinom EU. To može biti pomalo komplikovano jer su zemlje u različitim fazama razvoja. EIGE će nastojati da ponudi tehničku pomoć i ukaže na dobre prakse.

Da li je ta saradnja počela sa institucijama u Srbiji?

Upravo je počela. Vrlo smo srećni što je Srbija odlučila da se pridruži indeksu rodne ravnopravnosti EIGE i da u svom kontekstu primeni rad EIGE na indeksu uzimajući u obzir šest oblasti - tržište rada, novac, moć (učešće u odlučivanju), zdravstvo, raspolaganje vremenom i obazovanje.

To je zaista ogroman korak za EIGE da se zemlja van EU pridruži tome i vrlo nam je drago što možemo da podržimo taj proces. Mislim da je to veoma važan korak za Srbiju, kao prvu zemlju van EU koja će preuzeti to. To je zaista izuzetno. Želeli bismo da se to proširi i na susedne zemlje u procesu pristupanja i da im se isto pomogne u tome.

Indeks se zasniva na proceni stanja, merenju i nadzoru politika koje vlasti primenjuju. Vrlo je važno za vlasti da mogu da vide opipljive rezultate i stvarne promene od koje će zahvaljujući primeni politika imati ljudi.

Da li to znači da će evropski indeks za sledeću godinu sadržati i podatke iz Srbije?

EIGE je osnovana kako bi radila sa članicama EU a Srbija još to nije ali kada Srbija bude prikupila podatke i dostavila ih EIGE uključićemo ih tako što ćemo ih objaviti u zasebnom odeljku sajta i učiniti dostupnim. Kroz našu statističku bazu moći će da se tako poredi sa zemljama EU i to bi trebalo da omogući uporedne analize i sa članicama i na nivou EU.

EIGE će pomoći Srbiji u statističkim metodama?

Da, imamo izuzetan tim stručnjaka za statisitku koji su razvili indeks i koncept. To je jedini indeks koji se zasniva na stanju u EU u celini, svi drugi indeksi više se odnose na nacionalni nivo. Ti stručnjaci koji su razvili indeks moći će da podele znanje i stručnost sa Srbijom.

Kako su oblikovane politike o rodnoj ravnopravnosti u EU? Da li postoje opšti evorpski zakoni koje primenjuju članice ili članice imaju različite zakone o tome?

EU ima sveobuhvatan zakonodavni okvir i direktive o rodnoj ravnopravnosti. Sve članice su prenele direktive o ravnopravnom postupanju i položaju i jednakosti pri zapošljavanju u svoje zakonodavstvo. To je opšti okvir. Kao podrška tom okviru na nivou EU redovno se izrađuju strategije za ravnopravnost i mape puta i prati njihova pimena, a članice odlučuju kako će ih primenjivati, odnosno ostvariti ciljeve. Ciljevi su isti za sve, ali ne moraju svi da ih ostvaruju na istom nivou pošto se članice razlikuju.

EU ima strategije o integrisanju rodne perspektive u sve oblasti a osnivičaki propisi EIGE predivđaju i podršku te agencije članicama u uključivanju rodne perspektive u sve politike i strategije i na nivou EU i u članicama.

Od 2000. postoje dobre strukture ili tela u različitim članicama u vezi sa uključivanjem rodne perspektive. Za sada, iz različitih razloga, pre svega zbog krize i štednje, još nisu sve uspostavljene, ali postoji potreba da članice primene tu perspektivu u svemu što čine.

Srbija ima dosta institucionalnih struktura, uključujući regionalni i opštinski nivo, koje su posvećene rodnoj ravnopravnosti. Potrebno je takođe, kao i u mnogim članicama, da se ta politika centralizuje, da to bude deo mandata zvaničnika na višem nivou, poput ministra.

To je složen proces (uključivanje rodne perspektive) koji traje, nema utvrđen kraj, jer sve što vlasti rade ima rodni aspekt, bilo da gradi puteve, bisokope ili bazene.

Koliko članica ima i zakon o uključivanju rodne perspektive u sve oblasti?

Tri članice imaju zakone o uključivanju rodne perspektive u sve oblasti, dakle kao načelo vladavine prava. Međutim, većina članice nema takav zakon.

Šta se podrazumeva pod uključivanjem rodne perspektive (gender mainstreaming)?

Ja to predstavljam kao promenu u upravljanju jer morate da potpuno promenite način na koji radite stvari. To podrazumeva stavljanje rodne perpsektive u sve što radite, pa tako i pri izradi zakona.

Direktiva o žrtvama, na primer, kaže da treba pružiti podršku žrtvama krivičnih dela, a neki slučajevi porodičnog nasilja ne potpadaju pod to. Na taj način direktiva koja predviđa podršku žrtvama isključuje žene koje su pretrpele porodično nasilje koje nije definisano kao krivično delo. Tako da treba dati rodnu perspektivu kako bi se videlo kako će nešto uticati na žene a kako na muškarce.

Kako ocenjujete stanje u oblasti rodne ravnopravnosti u EU i da li postoje velike razlike među članicama?

Indeks rodne ravnopravnosti EIGE pokazuje da postoje ogromne razlike među članicama i da je EU tek na pola puta do ostvarivanja rodne ravnopravnosti i to u proteklih 50 godina koliko postoji okvir za ljudska prava, odnosno propisa o rodnoj ravnopravnosti a protiv diskriminacije na tom planu.

Sada se fokus premešta sa okvira za ljudska prava na integrisanje rodne perspektive u sve oblasti i traganje za pozitivnim akcijama i merama kako bi se podržala rodno ravnopravnija društva. To se pokazalo kao efikasnije i od veće koristi za građane od samog okvira.

Koje su to članice EU na koje druge zemlje treba da se ugledaju?

Ima ih tri ili četiri koje dobro napreduju na tom planu u većini oblasti, poput Švedske, Finske, Danske. U nekim zemljama, poput Velike Britanije, ulažu se napori i ostvaruju se dobri rezultati po nekim pitanjima, ali ne i u celini. Kada je reč o moći i donošenju odluka, evropski prosek indeksa rodne ravnopravnosti je samo 38 (od 100) što je vrlo malo. Alarmantno je da u 21. veku postoji jaz između žena i muškaraca u učešću u donošenju odluka.

Niko nije najbolji u svim oblastima, bilo da je reč o novcu, vremenu ili zdravlju, što pokazuje razlike među članicma, uključujući razlike u kulturi i razvoju, i pluralizam Evrope.

Da li je ekonomska kriza ugrozila prava žena ili im je pružila nove mogućnosti?

Kriza u Evropi nije u potpunosti analizirana, jer mnogi smatraju da još nije gotova. EIGE još nije sproveo istraživanja da bi doneo zaključke. Ali indeks iz 2012. pokazuje da je u tom trenutku došlo do pogoršanja položaja žena u nekim oblastima. Podaci pokazuju da u neki oblastima razlike male jer su se prilike pogoršale i za muškarce i za žene.

Da li korišćenje rodno osetljivog jezika zaista nešto menja ili je njegova uloga precenjena?

Korišćenje takvog jezika zaista menja dosta toga. Morate biti svesni razlika između žena i muškaraca kada pišete politike, posebno kada je reč o mladim, starijim i ženama sa invaliditetom. Morate biti svesni razlike i jezika. Razlike su izraženije kada je reč o prevođenju i ono što je prihvatljivo u jednom jeziku ne mora biti u drugom.

EurActiv.rs

Foto: EIGE