05Nov2014

Centri za socijalni rad reaguju po prijavama građana i nadležnih institucija i zato bi građani trebalo da prijavljuju slučajeve sumnje na zanemarivanje, emocionalno ili fizičko zlostavljanje dece ili zabrinutost za stanje i uslove života nekog deteta u svom okruženju, izjavila je danas psiholog Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu Marija Milić.

Samo tako Centar može toj deci da ukaže pomoć na vreme, navela je ona u izjavi za Tanjug, a povodom sve učestalijih primera zlostavljanja, ali i stradanja dece u požarima.

Milićeva je objasnila, da to uopšte ne moraju da budu sumnje za grubo zanemarivanje ili neka vrsta zlostavljanja, dovoljno je, kaže, da primete promene u ponašanju deteta. A prijave, dodale je, mogu podneti centrima za socijalni rad ili policiji.

"Centar za socijalni rad i policija će nadalje funkcionisati u skladu sa opštim protokolom, napraviti preliminarne procene na osnovu prijave i doneti neki plan intervencija", rekla je ona.

Objasnila je i da bi neki od pokazatelja mogli da budu ako deca, na primer, imaju modrice po telu, izgledaju nesrećno, prerano dolaze u školu ili kasnije odlaze iz škole, izgledaju neuhranjeno, Ili se plaše odraslih, kao i ako se ponašaju preterano blisko sa nepoznatim osobama. Zlostavljana deca se ne retko žale na bolove ili na strah od nekoga kod kuće ili okruženja.

Na takvu decu trebalo bi obratiti pažnju i sumnje prijaviti centru za socijalni rad.

Nakon toga, kako je rekla, ustanoviće se da li postoji neka osnovana sumnja na to da su ova deca možda žrtve zanemarivanja, zlostavljanja ili nedovoljno dobre brige.

Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja sprovodi se kroz koordinisanu akciju svih sistema i sektora koji brinu o deci, a svaki od njih ima svoj posebni protokol.

Prema rečima psihologa Gradskog centra, do situacije da se dete mora izdvojiti iz biološke porodice, odnosno prirodne sredine dolazi onda kada je procena da je rizik po zdravlje, bezbednost deteta visok i da bi došlo do nekog teškog ozbiljnog oštećenja celokupnog stanja deteta ukoliko ono ne bi bilo neodložnom intervencijom u centru za socijalni rad izdvojeno iz tih životnih okolnosti.

"Stručnjaci Centra za socijalni rad u toj situaciji gledaju najpre da li u okruženju deteta ili široj porodici, porodici jednog od roditelja, u prvim procenama prihvatljivom komšiluku, nekoj sredini koja bi bila dobra za dete, za neko prvo vreme, ono tu može da bude smešteno, da se izbegne izdvajanje iz prirodnog životnog konteksta deteta", navela je sagovornica Tanjuga.

Ukoliko nema takvih mogućnosti, onda se dete smešta u prihvatnu stanicu, zavisno od uzrasta.

Predviđeno je da u prihvatnoj stanici ostane kratko vreme, dok se ne organizuje dalje zaštita deteta, jer ako ostane u prihvatnoj stanici duže od šest meseci, ima šanse da ostane i nadalje u sistemu socijalne zaštite.

Za to vreme se vode razni sudski procesi, u odnosu na roditeljska prava, eventualno krivični u odnosu na nasilje u porodici i procenjuje se da li je ostvarivo ponovno priključenja deteta biološkoj porodici ili se daje hraniteljskoj porodici.

U Jagodini je nedavno zbrinuta šestomesečna beba sa prelomom podlaktice i hematomima, a komisija Opšte bolnice, sastavljena od petoro lekara pedijatara je zaključila da se radi o nasilnim povredama i obratila se Policijskoj upravi i Centru za socijalni rad.

Direktorka Gradskog Centra za socijalni rad u Jagodini Biserka Jakovljević rekla je da će beba posle završenog lečenja biti oduzeta majci i smeštena u hraniteljsku porodicu.

Razlog je što je majka "niskog intelektualnog kapaciteta i nije u stanju da se adekvatno brine o detetu", objasnila je Jakovljević.

"Tokom prepovijanja, kupanja i druge brige o detetu majka mu je nanela povrede. Ona nije imala nameru da povredi dete već prosto nije imala intelektualnog kapaciteta da se adekvatno stara o njemu", rekla je Jakovljević.

Inače, kada je u pitanju zaštita dece u drugim slučajevima koji se ne odnose na zlostavljanje već uslove života, od decembra prošle godine u požarima je stradalo jedanaestoro male dece, a poslednji slučaj dogodio se pre tri dana u okolini Donjeg Milanovca kada su dve devojčice nastradale u požaru u kući u kojoj je porodica bila privremeno smeštena nakon pretrpljene štete u poplavama.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je tim povodom da ta porodica nije korisnik socijalne pomoći i da se ne može govoriti o zanemarivanju samo zato što ih je majka ostavila same na 15-ak minuta.

"Šta god da kažem može da bude samo najdublja tuga i ništa više", rekao je Vulin.

Psiholog Milić je takođe navela da ta porodica nije bila na evidenciji Centra za socijalni radi da samim tim nije mogao mnogo toga da preduzme.

"Ono što se barem iz informacije iz medija vidi, to je da je porodica izgleda bila u nekoj kritičnoj fazi svoga života, da su promenili mesto života, da su izgubili kuću u poplavi i da je praktično celokupna porodica bila u stresu, te da je zahtev stvarnosti izgleda prevazišao snage porodice da odgovori na svoju trenutnu situaciju", navela je ona.

Kako je kazala i porodica se sama može obratiti za pomoć, ali da ponekad postoji bojazan od obraćanja centru da se ne bi rizikovalo da deca budu izdvojena iz porodice.

Ona je rekla da će sada Centar za socijalni rad kontaktirati sa tom porodicom i razmotriti kako može da im se pomogne i podrže dalje u životu i odgajanju dece.

RTV

Foto: sxc.hu/profile/rotorhead