Projekat: Formalne i neformalne mreže u ruralnim oblastima06Nov2014
Predstavljena studija „Radna snaga i aktivnosti poljoprivrednih gazdinstava“
Republički zavod za statistiku objavio je još jednu publikaciju koja se bavi analizom podataka Popisa poljoprivrede sprovedenog 2012. godine uz pomoć Evropske unije. Podaci dobijeni ovim popisom omogućili su uvid u iskorišćenost radnog potencijala za potrebe poljoprivredne proizvodnje.
Posebna publikacija „Radna snaga i aktivnosti poljoprivrednih gazdinstava“ prikazuje aktuelno stanje i strukturu radne snage na poljoprivrednim gazdinstvima u Republici Srbiji, kao i vrstu prihoda koje poljoprivredna gazdinstva ostvaruju.
Autorke studije su prof. dr Natalija Bogdanov, Poljoprivredni fakultet u Beogradu, i prof. dr Marija Babović, Filozofski fakultet u Beogradu.
Studija je napisana s ciljem da se čitaoci upoznaju sa aktuelnim stanjem u pogledu dostupnosti radne snage na poljoprivrednim gazdinstvima u Srbiji, kao i vrstama prihoda koje poljoprivredna gazdinstva ostvaruju od drugih profitabilnih aktivnosti kojima se njihovi članovi bave.
U poljoprivredi Republike Srbije sa 99,5% dominira sektor domaćinstava u odnosu na pravna lica i preduzetnike. Ukupan broj angažovanih lica u poljoprivredi je 1.442.628, od čega je 98,2% u sektoru domaćinstava.
Studija pokazuje da srpska domaćinstva i dalje imaju snažnu vezu sa poljoprivredom i selom, ukazali su stručnjaci.
Najveći deo poljoprivredne radne snage na porodičnim gazdinstvima u Srbiji čine članovi porodice ili rođaci (56,3 odsto), što ukazuje na značajno prisustvo neformalnog rada u agraru.
Profesor dr Natalija Bogdanov, autor posebne publikacije "Radna snaga i aktivnosti poljoprivrednih gazdinstava", ukazala je da najveći broj članova porodičnih gazdinstava (47 odsto) radi na posedima veličine od dva do 10 hektara. Neznatno manji procenat (43 odsto) radi na gazdinstvima najmanje veličine - do dva hektara, dodala je ona.
"Ovi rezultati ukazuju da postoji visoka koncentracija radne snage na porodičnim gazdinstvima čija je veličina na nivou ekonomske održivosti, što jasno ukazuje na relativno nisku produktivnost poljoprivrede na porodičnim gazdinstvima", kazala je Bogdanov.
Bližu 33 odsto nosilaca gazdinstva je starije od 65 godina, što ukazuje da se svojinska transformacija u smislu prenošenja vlasništva nad gazdinstvom na mlađe nosioce, odvija sporo.
Rodne nejednakosti na tržištu rada u poljoprivredi posebno se ispoljavaju kroz neravnotežu u obavljanju rukovodećih i izvršnih formi rada na gazdinstvu. Naime, žene su zastupljene među nosiocima gazdinstava sa 17,3 odsto, a među upravnicima gazdinstava svega ih je 15,9 odsto. S druge strane, žene čine izrazitu većinu među članovima porodice i rođacima koji obavljaju poljoprivrednu aktivnost na gazdinstvu (čak 63 odsto).
Obrazovne karakteristike menadžera gazdinstava ukazuju na malu ulogu formalnog i sistematskog obrazovanja i obuke u oblasti poljoprivrede, a većina menadžera gazdinstava je svoja znanja o poljoprivredi stekla isključivo u toku prakse.
Prezentaciju rezultata studije možete preuzeti ovde.
Foto: Medija centar