29Dec2014

Šta kažu roditelji, a šta stručnjaci o fizičkom kažnjavanju dece?

Prednacrt Građanskog zakonika otvorio je u javnosti rasprave povodom najavljene zakonoske zabrane fizičkog kažnjavanja dece. Mišljenja građana i stručne javnosti su povodom ovog pitanja različita.

Šta kažu roditelji?
List „Po­li­ti­ka” i agen­ci­ja „Fak­tor plus” na re­pre­zen­ta­tiv­nom uzor­ku od 840 ro­di­te­lja, uz­ra­sta od 19 do 50 go­di­na, ura­di­li su is­tra­ži­va­nje či­ji je cilj bio da se utvr­di ko­li­ki broj ma­ma i ta­ta u na­šoj ze­mlji fi­zič­ki di­sci­pli­nu­je de­te, u ko­jim si­tu­a­ci­ja­ma ko­ri­sti ba­ti­ne kao vas­pit­ni me­tod, ka­ko ih te­le­sno ka­žnja­va i da li dr­ža­va tre­ba za­ko­nom da za­bra­ni te­le­sno ka­žnja­va­nje de­ce.

Ro­di­te­lje su pi­ta­li i da li po­sto­ji raz­li­ka iz­me­đu fi­zič­ke ka­zne i zlo­sta­vlja­nja ma­li­ša­na i je­su li i sa­mi do­bi­ja­li ba­ti­ne ka­da su bi­li ma­li.

Ako je suditi prema rezultatima ovog istraživanja svaki drugi roditelj dilemu „biti ili ne biti” razrešava vaspitnim batinama i to najčešće u situaciji kada je dete neposlušno.

Svaki drugi otac i majka fizički reaguje kada dete dovodi sebe u opasnu situaciju, a trećina njih istuče dete kada ono zlostavlja svog bližnjeg ili životinju.

Udarac po guzi najčešći je način disciplinovanja deteta a ozbiljne batine, prema tvrdnji naših ispitanika, ne dobija nijedno dete.

Rezultati ovog istraživanja takođe govore da i sami roditelji nemaju jedinstven stav oko dileme – da li država treba zakonom da zabrani telesno kažnjavanje dece.

Šta kažu stručnjaci? 

Svakodnevno se roditelji suočavaju sa pitanjem "šta da radim" i taj odgovor nikada nije konačan, naglasila je naučna saradnica na Institutu za pedagoška istraživanja Nada Polovina na tribini "Zašto ne treba tući decu" u Centru za promociju nauke, prenosi Tanjug.

"Okolnosti su se promenile i roditelji nisu sigurni kako da reaguju, jer država želi zakonom da zabrani fizičko kažnjavanje i postoji deo ljudi koji se sa tim slaže, a opet imamo roditelje koji zasnivaju svoj autoritet na strahu ili su preterano popustljivi, što takođe nije dobro, ali između te dve strane imamo puno opcija", kaže psiholog Nevena Buđevac.

Koordinator Jedinice za prevenciju nasilja u Ministarstvu prosvete Biljana Lajović naglasila je da ne vidi nikakve pozitivne strane fizičkog kažnjavanja i smatra da je donošenje tog zakona dobra stvar. "Upotreba fizičke sile nije efikasno rešenje i sam roditelj će vam to reći, a to je važan argument da ne koristimo silu", dodala je Buđevac.

Na osnovu istraživanja koja su rađena, vidimo da deca koja su gledala agresivno ponašanje oponašaju to ponašanje i koriste druge igračke kako bi ispoljili svoju agresiju, dok deca koja nisu gladala film nisu bila agresivna, rekla je koordinatorka Jedinice za prevenciju nasilja u Ministarstvu prosvete.

"Pitanje kazne je veoma složeno i sadržano je u cilju kazne da neko ponašanje promenimo, ali ako to možemo da promenimo i na drugi način, kazna je izlišna. Samo kroz rad sa detetom možete doći do cilja", ističe Polovina.

Kada govorimo o fizičkom kažnjavanju, mi baratamo sa značenjima oba pojma: kazna i nagrada, kažnjavanje i nekažnjavanje. Efekti tih poruka koje šaljemo slivaju se u jedan ishod, a to je prostor za pozitivan razvoj deteta. Zato ovaj zakon može da ima pozitivnu dimenziju, naglašava Polovina.

Ono što je problem kod kažnjavanja jeste da oni koji krenu sa šamarima uglavnom završe sa kaišem, varjačom, papučom, i to "samo jedanput sam ga udario" ispadne više puta, što je nedelatno, kaže Lajovićeva.

"Mi smo u vaspitanju zaboravili pojam o doslednosti, jer deca često ne znaju koga da slušaju ukoliko svaki roditelj ima svoja pravila i često ih menja. Vaspitanje je naporan posao koji iziskuje upornost i stalno pronalaženje novih načina", ističe Lajovićeva.

Polovina dodaje da, kada roditelj udari dete, proizvodi efekat narušavanja povezanosti i tako sam sebi oduzima mogućnost da bude u toku sa događajima u životu deteta. Narušava se odnos poverenja ne samo sa roditeljem nego i sa svim odraslim ljudima.

Potrebno je postaviti jasne granice deci i njih se dosledno pridržavati. Doslednost je ključna reč kada govorimo o odnosu sa decom, ističe psiholog Nevena Buđevac.

Zakon treba da pomogne da roditelji budu roditelji i država treba da obezbedi da oni uče i da razgovaraju o svojim dilemama u vaspitavanju dece, da učenjem postanemo bolji i efikasniji, zaključeno je na tribini.

Politika i RTS