Projekat: Romkinje i Romi u Srbiji: Koliko se osećaju bezbedni?29Nov2013
Praxis: Zakonodavna rešenja dobra - položaj Roma i dalje izuzetno težak
Stepen siromaštva i uslovi života Roma pokazuju da preduzete mere nisu dovoljne za njihovo istinsko uključivanje u srpsko društvo i da ima mnogo izazova za konačno rešenje problema pravno nevidljivih osoba do 2015, rečeno je na konferenciji za štampu povodom završetka trogodišnjeg projekta „Doprinos socijalnoj inkluziji i borbi protiv diskriminacije marginalizovane populacije u Srbiji”, koji je finansiran od strane Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške, a koju je sprovodio Praxis u saradnji sa sa Edukativnim centrom Roma iz Subotice i Udruženjem Romkinja „Osvit” iz Niša.
Preduzete aktivnosti imale su za cilj unapređenje položaja i smanjenje diskriminacije marginalizovane populacije u Srbiji, kroz omogućavanje jednakog pristupa pravima i zagovaranje za prevazilaženje sistemskih prepreka u ostvarivanju statusnih i socioekonomskih prava.Na konferenciji za novinare pod nazivom „Socijalna inkluzija: napredak i izazovi” Praxis je predstavio izveštaj o napretku u oblasti ostvarivanja statusnih i socioekonomskih prava.
"Imamo pozitivne promene u zakonskim rešenjima, ali ima mnogo još izazova kako bi se poboljšao život pravno nevidljivih lica u Srbiji", rekla je Ivanka Kostić, izvršna direktorka nevladine organizacije Praksis.
Cilj projekta bio je unapređenje položaja marginalizovanih društvenih grupa, poput upisa u knjige rođenja i državljana, a to se posebno odnosi na decu čiji roditelji nisu upisani.Kostić je naglasila da to pitanje nije rešeno iako je vidljiva politička volja da se i to pitanje reši. Ona je pohvalila izmenu zakona po kojoj građani bez prebivališta mogu da prijave adresu centra za socijalni rad, što kasnije omogućuje dobijanje ličnih dokumenata i ostvarivanje drugih prava.
Govoreći o položaju Roma, Jasmina Miković iz Praksisa je upozorila da su oni izloženi napadima i otvorenom govoru mržnje, navodeći da je anketa u okviru projekta, kojom je obuhvaćeno 1.527 osoba, pokazala da su diskriminatornom ponašanju skloni i socijalni radnici. Ona je rekla da je u postupku, koji je Praksis vodio protiv gradske uprave grada Beograda zbog uspostavljanja pravnog režima u kontejnerskim naseljima, poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila diskriminaciju.
"Pravni režim u kontejnerskim naseljima formiranim posle iseljenja neformalnih naselja u Beogradu je obojen diskriminacijom", kaže Miković i navodi primer ugovora koji je sklopljen između grada i korisnika mobilnih stambenih jedinica. "U ugovoru o korišćenju mobilnih stambenih jedinica piše da njihovi korisnici treba da poštuju pravila lepog ponašanja prema predstavnicima grada Beograda, da pokažu aktivan odnos prema naporima grada da se socijalizuju", ukazala je Miković.Napominjući da kršenje pravila ugovora može da dovede do jednostranog raskida ugovora, ona je rekla da se u kućnom redu kontejnerskih naselja "podstiču predrasude o Romima" poput zabrane uriniranja pored mobilne stambene jedinice.
Miković je rekla i da je nekoliko prijava upućeno poverenici za zaštitu ravnopravnosti zbog diskriminatornog ponašanja prema deci romske nacionalnosti u školama, zbog njihovog odvajanja od druge dece i smeštanja u zadnje klupe u učionicama, zabranom da ne nose rezervne komplete knjiga kući...
"Iz tog razloga potrebno je da se pravno reguliše prinudno iseljavanje, a zaštitinik građana je preporučio da se lokalnim samouprama izda obavezujući papir o procedurama koje je potrebno poštovati", kaže ona.
Anketa je pokazala da se Romi i dalje suočavaju sa komplikovanim administrativnim procedurama za ostvarivanje prava na socijalnu pomoć, zdravstvenu zaštitu, a među pripadnicima te manjine ima najviše žrtava diskriminacije tokom sticanja obrazovanja.
Šefica Odeljenja za pravnu zaštitu izbeglica UNHCR En Birgit Krum-Hansen ocenila je da su promene u zakonodavnim rešenjima osnova za sistemska rešenja čiji je cilj da se konačno reši problem pravno nevidljivih osoba do 2015. i reši pitanje njihovog upisa u knjige rođenja. Norveški ambasador u Beogradu Nils Ragnar Kamsvag podsetio je da je poštovanje ljudskih prava jedna od važnih komponenata evropskih integracija naše zemlje, ocenivši da, u tom pogledu, ima napretka, ali da treba više raditi na "rušenju stereotipa i prijavljivanju slučajeva diskriminacije".
izvor: praxis.org.rs, Tanjug