Ljudska bezbednost - osnovni pojmovi
Ljudska bezbednost odnosi se na zaštitu lične bezbednosti pojedinca i na nepostojanje direktnih i indirektnih pretnji nasilјem. U najširem smislu ovaj pojam znači mnogo više od nepostojanja nasilnog sukoba. On obuhvata poštovanje lјudskih prava, postojanje dobre vladavine, mogućnost obrazovanja i korišćenja zdravstvene zaštite, kao i stvaranje uslova u kojima će svaki pojedinac imati mogućnosti da izabere svoj put i ostvari svoj vlastiti potencijal.
Ljudsku bezbednost treba razlikovati od nacionalne bezbednosti, jer njen „referentni objekt” čine lјudi i zajednice, a ne države.
Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) prvi put je u svom godišnjem Izveštaju o lјudskom razvoju 1994. godine promovisao koncept lјudske bezbednosti i opisao ga kao pristup „orijentisan na lјude” (pre nego orijentisan na državu), čije su osnovne komponente „oslobođenost čoveka od straha i od oskudice”. Ova vrsta bezbednosti nudi čoveku sigurnost koja ga oslobađa straha od hroničnih pretnji, kao što su glad, bolest i politička represija, kao i „zaštitu od iznenadnih i bolnih remećenja obrazaca svakodnevnog života”. Prema objašnjenju UNDP, novi model od društava u svetu zahteva preduzimanje dva nivoa hitnih promena, koje podrazumevaju prelaženje puta „od isklјučivog naglaska na teritorijalnoj bezbednosti, ka mnogo snažnijem naglasku na lјudskoj bezbednosti...“ i od bezbednosti koju pruža oružje, ka bezbednosti koja se ostvaruje održivim lјudskim razvojem.
Lista pretnji lјudskoj bezbednosti je dugačka, ali se većina njih može razmatrati u okviru nekoliko kategorija:
Ekonomska bezbednost: nezaposlenost, nesigurnost zadržavanja radnog mesta, loši uslovi na radu, nejednakost prihoda, inflacija, slabo razvijene mreže socijalnog osiguranja i beskućništvo.
Bezbednost hranе: problemi koji se odnose na fizički i ekonomski pristup zdravstveno ispravnoj hrani
Zdravstvena bezbednost: infektivne i parazitske bolesti, HIV i drugi virusi, bolesti izazvane zagađenim vazdu- hom ili vodom, kao i neadekvatan pristup zdravstvenim službama.
Bezbednost životne sredine: degradacija lokalnih i globalnih eko-sistema, nestašica vode, poplave i druge pri- rodne katastrofe, neracionalno krčenje šuma, zagađenje vode, vazduha i zemlјišta.
Lična bezbednost: fizičko nasilјe koje mogu vršiti država i kriminalne organizacije, nasilјe unutar porodica i na radnom mestu, kao i industrijski i saobraćajni udesi.
Bezbednost zajednice: etničke napetosti i nasilni sukobi.
Politička bezbednost: državna represija i ugrožavanje lјudskih prava.
Literatura:
Fakultet bezbednosti. (2004-2008). Časopis ljudska bezbednost/Human Security. Beograd: Fakultet bezbednosti.
United Nation Development Programme. (1994). Human Development Report. UNDP.
UNDP. (2009). Community security and social cohesion: Towards a UNDP approach. New York, NY: Bureau for Crisis Prevention and Recovery, UNDP.
UNOCHA. (2009). Human security in theory and practice. New York: UNOCHA, Human Security Unit.
Caballero-Anthony, M. (2015). Community security: human security at 21. Contemporary Politics, 21(1), 53-69.
Kittrie, N. (1995). The War Against Authority: From the Crisis of Legitimacy to a New Social Contract. Baltimore: Johns Hopkins University Press.
Gerschewski, J. (2013). The three pillars of stability: Legitimation, repression, and co-optation in autocratic regimes. Democratization, 20(1), 13-38.
Von Feigenblatt, O. F. (2007). Japan and Human Security: 21st Century Official Development Policy Apologetics and Dicursive Co-Optation, 2nd ed., Delray Beach: Academic Research International.
Dulić, D. (Ur). (2006). Ljudska bezbednosti – Zbornik tekstova I. Beograd: Fond za otvoreno društvo.
MacFarlane, S. N., & Khong, Y. F. (2006). Human security and the UN: A critical history. Indiana University Press.
Paris, R. (2001). Human security: Paradigm shift or hot air?. International security, 26(2), 87-102.
Barnett, J., & Adger, W. N. (2007). Climate change, human security and violent conflict. Political geography, 26(6), 639-655.
King, G., & Murray, C. J. (2001). Rethinking human security. Political science quarterly, 116(4), 585-610.
Axworthy, L. (2001). Human security and global governance: putting people first. Global governance, 7(1), 19-23.
Shindell, D., Kuylenstierna, J. C., Vignati, E., van Dingenen, R., Amann, M., Klimont, Z., ... & Schwartz, J. (2012). Simultaneously mitigating near-term climate change and improving human health and food security. Science, 335(6065), 183-189.
Chen, L. (2004). Health as a human security priority for the 21st century. Paper for human security track III. Helsinki: Helsinki Process.
