Projekat: Stranke o problematici bezbednosti u izbornoj kampanji

27Apr2016

Centar za istraživanje javnih politika predstavio je u sredu 27. aprila rezultate monitoringa prisutnosti tema iz oblasti bezbednosti u izbornoj kampanji i predlog praktične politike „Šta je bezbednosna politika Srbije?“, Jelene Radoman, članice Centra. 

U analizi monitoringa izborne kampanje Centar se između ostalog bavio sledećim pitanjima: 

• Šta su i kako stranke govorile o širem krugu tema iz oblasti bezbednosti tokom izborne kampanje?
• Kome su se obraćale i koliko su ostale verne svojim stranačkim programima u pogledu bezbednosnih tema?
• Šta su problemi Srbije u ovoj oblasti a kakvi mogući odgovori?

 

U svojoj analizi o bezbednosnoj politici Srbije Radoman odgovara na pitanje šta politički akteri podrazumevaju pod neutralnošću, može li se na osnovu toga voditi  koherentna bezbednosna politika, koliko usvojena

 rešenja imaju podršku u kapacitetima zemlje da izabranu bezbednosnu politiku i vodi i šta stvarna praksa saradnje u oblasti bezbednosti politike govori o spoljnopolitičkim opredeljenjima Srbije.

 

Rezultati analize deset bezbednosnih tema tokom izborne kampanje - NATO, vojna neutralnost, policija, vojska, izbeglice, migranti, ekstremisti, bezbednost i nasilje u porodici – pokazuju da su stranke propustile šansu da ponude građanima koherentno viđenje bezbednosne politike Srbije, rekla je Svetlana Đuržević Lukić direktorka Centra na prezentaciji završne analize praćenja bezbednosnih tema tokom izborne kampanje u okviru projekta koji je podržao DCAF.

 

Stranke su propustile i priliku da argumentovano progovore o nizu tema iz ove oblasti koja imaju direktan uticaj na kvalitet života – od jačanja civilne i demokratske kontrole nad vojskom, policijom i službama bezbednosti, do zloupotrebe oružja, migrantske krize, izazova terorizma i evroatlantskih integracija, rekla je Đurđević.

 

Odsustvo zainteresovanosti za sadržajnu komunikaciju sa biračima ogleda se i u činjenici da mnoge stranke neredovno inoviraju svoje programe, sklapaju predizborne koalicije koje nisu praćene programskim usaglašavanjem, i ne koriste stranačke internet sajtove za nuđenje konkretnih rešenja. Umesto toga, improvizuju i oslanjaju se na ad hoc iznošenje svog mišljenja u medijima i na predizbornim skupovima, rekla je istraživačica Tanja Jakobi.

 

Stranke su takođe propustile da poprave kvalitet komunikacije sa biračima, tako što bi iznosile argumentovane predloge politika vezane za pojedinačne grupe građana, i gotovo . Uprkos tome što se različite grupe građana, žene, deca, verske i nacionalne manjine susreću sa različitim bezbednosnim rizicima, stranke su se gotovo isključivo obraćale opštem biračkom telu, samo u retkim slučajevima ženama, i ponegde Romima. Na komentarisanje tema u vezi sa bezbednosnim pitanjima uticale su godišnjice (NATO bombardovanje), spoljni događaji (Haške odluke, Hrvatska o poglavlju 23), kao i incidenti u vezi sa kampanjom.

 

Jelena Radman ukazala je na nedorečenosti i nedoslednosti u srpskoj bezbednosnoj politici i na potrebu da se nosioci javnih politika bliže pozabave prednostima i zahtevima koje za sobom nosi opredeljenje za politiku vojne neutralnosti.